15. januar 2009 - Beograd
Održana je press konferencija u Tanjugovom međunarodnom press centru na kojoj je najavljen polazak na ekspediciju „Lazarevi Čajevi – Danijela Jovanović“. Na press konferenciji su govorili pomoćnik ministra rada i socijalne politike u sektoru zaštite osoba sa invaliditetom, gospodin Vladimir Pešić, Sekretar za Socijalnu i Dečju zaštitu Beograda, gospodin Vladimir Đukić, Danijela Jovanović i Slobodan Stokić.
Realizacija visokogorske ekspedicije „Lazarevi čajevi - Danijela Jovanović 2009.“, počeće 23. januara, kad će Danijela Jovanović zajedno sa trenerom Slobodanom Stokićem, pokušati da osvoji najviši vrh Južne Amerike – Akonkagvu (6.962 mnv). Ukoliko osvoji ovaj vrh Danijela Jovanović će postati prva žena na svetu sa invaliditetom, kojoj je to pošlo za rukom. - Verujem u sebe i spremna sam za pohod na Akonkagvu - rekla je Danijela na konferenciji na kojoj je juče zvanično najavljen pohod na najviši vrh Anda.

Danijela Jovanović je sa teškim oblikom invaliditeta koji se ogleda u nedostatku obe šake i oba stopala, u avgustu 2008. godine osvojila najviši vrh Evrope, Elbrus(5642 mnv) i tako postala prva žena na svetu sa invaliditetom koja je to uspela. Poslednjih šest meseci Danijela je imala naporne pripreme za pohod na Akonkagvu (6. 962 mnv), vrh koji je veoma zahtevan i usponi na ovu planinu su u trajanju od po 21 dan. - Period priprema za visokogorsku ekspediciju „Lazarevi Čajevi - Akonkagva 2009” bio je izuzetno naporan, kako u pogledu treninga koji su morali da se sprovode u zimskom periodu, tako i u pogledu zatvaranja neophodne finansijske konstrukcije za njenu realizaciju. Ipak, uspeli smo da prevaziđemo sve nevolje koje su nas zatekle tako da smo u potpunosti spremni za osvajanje najvišeg vrha Južne Amerike - kaže Slobodan Stokić, predsednik Kluba Ekstremnih Sportova „Pozitiv“.

Ekspedicija je, kako je rečeno na konferenciji, posvećena svim osobama sa invaliditetom i pokazatelj je da osobe sa posebnim potrebama mogu da se integrišu u društvu. - Osvajanjem ovog vrha, srpskoj i svetskoj javnosti biće poslata jasna poruka da su osobe sa invaliditetom u Srbiji spremne za integraciju u društvo, ali pokazaće se i da je naše društvo spremno da prihvati ove osobe i da se postavi prema njima kao prema ravnopravnim članovima – kaže Vladan Đukić, gradski sekretar za socijalnu i dečju zaštite.

23. januar 2009
Ispred hrama Svetog Save na Vračaru organizovan je ispraćaj našeg tima na visokogorsku ekspediciju “Lazarevi čajevi – Danijela Jovanović. Pored Generalnog Sponzora, Lazarevih Čajeva, ispraćaju je prisustvovala i predstavnica marketing agencije Creative Media Art, predstavnici Masel Bus Advertising, predstavnici Blica, kao i mnogi drugi. Ona je prva žena sa invaliditetom u svetu koja je izvela uspon na najviši vrh Evrope – Elbrus, a ovo joj je druga ekpedicija. Osvajanje Akonkagve, 6.946 metara visokog vrha Anda, trajaće najmanje 21 dan, a za ovaj podvig Danijela se pripremala više od dve godine, uključujući i prošlogodišnje osvajanje Elbrusa. Vrh u Južnoj Americi je za 1.300 metara viši od evropskog.

- Znam da ću uspeti! Fizički sam se dosta pripremala, tako da se nadam da neće biti problema. Ovu ekspediciju posvećujem svim osobama sa invaliditetom i u Srbiji i u svetu, rekla nam je Danijela prilikom jučerašnjeg svečanog ispraćaja kod Hrama svetog Save.. Danijela Jovanović u ekspediciju kreće u pratnji svog trenera Slobodana Stokića i tima od oko 10 osoba, uključujući i lekare. - Treninzi su zahtevali mnogo napora, a i priprema je bila u zimskom periodu. Drago mi je što se pojavilo ovoliko ljudi na platou kod Hrama da nas isprate i koji veruju u Danijelin uspeh, kaže za „Blic“ Slobodan Stokić, njen trener i predsednik kluba ekstremnih sportova „Pozitiv“.
Autor: J. ŠKARA, Blic

24. januar 2009 - Buenos Aires
U 9.30h po lokalnom vremenu nas tim je sleteo na medjunarodni Aerodrom u Buenos Airesu. Dočekalo ih je pravo leto sa temperatirom od 32 stepena Celzijosovih. Posle prolaska standardne procedure kroz aerodrom, prebacili su se gradskim autobusom kroz centar Buenos Airesa do aerodroma Aeroparque u Buenos Airesu odakle poleću svi lokalni letovi u Argentini. U 17.15h po lokanom vremenu imaju let za Mendozu, gde bi trebalo da slete oko 18.15h. Do tada ćemo sačekati najnovije fotografije koje će nam naš tim poslati.

25. januar 2009 - Mendoza
Naš tim se premestio u drugi hotel koji je mnogo jeftiniji od prethodnog i proveo gotovo čitavo prepodne spavajući. Savladala ih je vremenska i temperaturna razlika. Osećali su se veoma umorno i ošamućeno jer su prešli preko 11000 kilomatara, i došli sa temperatura oko 0 Celzijusa u Srbiji na preko 35 u Mendozi. Popodne su proveli lagano šetnjom kroz Mendozu i tu su nastala prve fotografije. Tokom šetnje Mendozom, prvo što privlači pažnju je izuzetno lepa arhitektura Mendoze, tako da su fotografije uglavnom posvecene arhitekturi dok su neke nastale u čuvenom parku Plaza Indepedencia.

27. januar 2009 - Mendoza
Posle finalne kupovine iskoristili smo dan da se prošetamo Mendozom i imali prilike da doživimo pravu lokalnu poplavu. Jutro je osvanulo veoma vedro i prijatno sa temperaturom od oko 22 stepena Celzijusa. Uputili smo se da dokupimo svu opremu koja nam je potrebna za uspon. Tokom jutra je sve vreme iz vedra neba prskalo po nekoliko kapi kiše. Sat vremena nakon što smo završili kupovinu opreme i krenuli ka hotelu zahvatio nas je pravi pljusak koji je za 5 minuta poplavio sve ulice u Mendozi. Poplava koju smo fotografisali iz kafica u koji smo se sklonili od pljuska je izgledala ovako:

Samo dva sata nakon pljuska i poplave koja je bila, Mendoza je izgledala ovako:

Do večeras nas čeka još jedna provera opreme. Sutradan idemo da izvadimo dozvole za uspon na Akonkagvu i već 29-og nam startuje EAP (Extra Aklimatizacioni Program) ciji je da se Danijela aklimatizuje pre samog uspona, tj da pokuša uspon na vrh Vallecitos visok 5500mnv ili u najboljem slučaju na vrh Plata Peak visok 6300mnv što je moj cilj. Sve zavisi od toga kako će se ona aklimatizovati. Hvala vam svima na mnogobrojnim porukama koje su stigle na naše adrese preko web strane na našem sajtu. Trudićemo se da vam svima odgovorimo. Do Sutra… :))

28. januar 2009 -Mendoza
Današnji dan je protekao u poslednjem proveravanju opreme neophodne za ekspediciju na Akonkagvu. Naš tim sutradan polazi na EAP (Extra Aklimatizacioni Program) čiji je cilj da osvoje vrh Vallecitos visok 5500 ili, što Slobodan namerava , da osvoje Plata Peak visok 6300 mnv kako bi se Danijela što bolje aklimatizovala i kako bi povećali šanse za uspon. U narednih nekoliko dana možda neće biti izveštaja. Slobodan je kupio Argentinsku SIM karticu sa koje će pokušavati da šalje kratke izveštaje tokom EAP i tokom približavanja BC Plaza de Mulas odakle će biti u mogućnosti da ponovo šalje fotografije dok se nalaze u BC. Postoji mogućnost da SMS i ne ide, te se svima unapred izvinjavamo ukoliko ne bude izveštaja do BC. Ukoliko ih bude, bićemo svi veoma zadovoljni. Poslednjih nekoliko sati proveli su šetajući Mendozom, a sutradan prvo što ih očekuje pre polaska je vadjenje dozvola za uspon na Akonkagvu.


Danijela i Slobodan se psihofozički osećaju veoma dobro, odmorili su se i prilagodili klimi i vremenskoj razlici. U mnogome im pomaže i Champion Nutrition suplemantacija koju su poneli sa sobom u Argentinu a koju su koristili tokom svih meseci trening priprema.

29. januar 2009.
Oko 10h po lokalnom vremenu uputili smo se ka kancelariji ministarstva turizma gde je trebalo da pokupimo dozvole za uspon. Tamo nas je sačekalo jedno neprijatno iznenađenje u vidu toga što nam je devojka koja radi tamo rekla da ne možemo uzeti dozvole za srednju sezonu koje su dosta jeftinije a mi i idemo na uspon u toku srednje sezone, nego samo za visoku. Posle pola sata pogađanja sa njom uspeli smo da dogovorimo da nam izda dozvole za srednju sezonu, ali nam je postavila uslov da po njih mora neko doći posle 31. januara. Dogovorili smo se i krenuli put Vallecitosa. Nakon dva sata voznje stigli smo do motela u podnožju Vallecitos na visini od 3000 mnv i tu se smestili, a zatim smo otišli u kratku šetnju do obliznjeg prvog kampa za uspon na Vallecitos na visini od 3500mnv. Tamo smo proveli oko sat vremena i vratili se u motel na spavanje.

30. januar 2009.
Krenuli smo ka višem logoru Piedra Grande na visini od 3800mnv gde smo postavili šatore i prenoćili.

31. januar 2009.
Sačekalo nas je izuzetno hladno jutro, odnosno bili smo u oblaku. Bilo je jako hladno, ali morali smo da se uputimo ka Baznom Logoru Salto del Agua na visini od 4300 mnv. Nakon 3h hoda uz izuetno strmu morenu došli smo do baznog logora Salto del Agua gde smo se odmorili, postavili šatore i otisli na spavanje.

1. februar 2009.
Ovo je bio dan za odmor, ali smo mi ipak iskoristili da odemo na kratku aklimatizaciju do visine od 4600 mnv. Za sve to vreme Danijela je izuzetno dobro podnosila aklimatizaciju, tako da sam dosta bezbrižan kako će aklimatizacija ići, bar do 5500 mnv.

2. februar 2009.
u 4h posle ponoći krenuli smo na uspon bilo na Vallecitos ili Plata Peak, mada cilj nam je bio da dostignemo bilo koju visinu iznad 5000mnv, kako bi se aklimatizovali. U najmanju ruku to je trebalo da bude sedlo između ova dva vrha na visini od 5400 mnv. Problem j što ova dva vrha pripadaju tzv masivu Cordon Frontale, odnosno ovaj venac se nalazi prvi na udaru zapadnog vetra sa Pacifika te je tamo izuzetno snažan vetar sa naletima preko 180km/h. Događalo se da čitave ekspedicije budu bukvalno oduvane. Nakon sedam sati hoda, naš Argentinski vodič Fernando i ja smo uspeli da izvučemo Danijelu do sedla na 5400 mnv. Vetar je Dacu počeo bukvalno da baca kao balon, a nas dvojica smo jedva stajali na nogama. Jedan čovek, neki Amerikanac koji je bio malo ispred nas, vratio se sa pola puta od sedla do vrha Plate, jer nije mogao više da hoda od naleta vetra. Na vrhu smo se zadržali jako kratko, napravili nekoliko fotki Fernandovim aparatom i uputili se ka Salto del Aqua BC. Dan je ipak bio uspešan, osvojili smo 5400 mnv i ugledali Akonkagvu. Fotke sa Fernandovog aparata pokušaću da pošaljem iz BC Plaza de Mulas.

3. februar 2009.
Konačno nam stiže dugo očekivani izveštaj sa ekspedicije!!! Posle uspešno završenog EAP naš tim se trenutno nalazi u hotelu u selu Penitentes gde će prenoćiti i sutradan krenuti put Puente del Inka ili tzv. Check Pointa za ulazak u Nacionalni Park Akonkagva. Na EAP su proveli 6 dana.

4. februar 2009.
Uputili smo se iz Penitentesa do mesta koje se zove Puente del Inca, odakle smo se peške uputili ka međubaznom logoru Konfluencija. U toku tog dana smo prepešačili strmih 5 km što i nije bilo naročito teško, ali je vetar tog dana bio užasno jak i stvarao je pravu peščanu oluju. Uglavnom je izgledalo ovako.

5. februar 2009.
Danijela, nemac Werner i ja smo imali dan za pauzu dok su ostali otišli na aklimaitizaciju do Plaza Francije, južnog zida Akonkagve. Ostali smo u kampu jer smo za razliku od ostatka ekipe proveli 7 dana više na planini i aklimatizovali se na 5400 mnv. Odmor i nije baš bio neki jer je voda u Konfluenciji prezasićena Magnezijumom tako da smo proveli dan uglavnom u WC-u. I ostali su imali isti problem ali usput tokom aklimatizacije. Osim čučanja u WC-u bilo je i malo šetanja oko kampa.

6. februar 2009.
Uputili smo se iz Konfluencije ka Plazi de Mulas, baznom logoru na Akonkagvi. Čekalo nas je 25 km izuzetno napornog hodanja. Prvi deo je bio kao pešačenje u pustinji. Pešačili smo po koritu presušene glečerske reke Horkones, a drugi deo puta je bio izuzteno naporan i veoma strm. Put smo prepešačili u 8h hoda.

7. februar 2009.
Danas smo jutro dočekali u Baznom logoru Plaza de Mulas. Prethodnih dana, od našeg poslednjeg javljanja, dane smo provodili u izuzetno napornom pešačenju, prvo od Puente del Inca do Međubaznog logora Confluencija, zatim smo imali jedan dan odmora u Confluenciji i juče smo prepešačili čitavih 25km u 12h od Konfluencije do Plaze de Mulas savladavši 1100 mnv.

8. februar 2009.
Ekspedicija Lazarevi Čajevi – Danijela Jovanović je danas imala za cilj da iskoristi dan za aklimaizaciju do prvog visinskog logora, Canada – C1. Danšnji cilj je uspešno izvršen, a osim toga, Danijela je počela da pije čaj koji nije pila 32 godine jer joj se zgadio dok je bila mala. Zaista joj se divim na upornosti i požrtvovanosti!! Rešila je da osvoji vrh, i da bi ostvarila taj cilj spremna je da podense bilo kakvu žrtvu :)))


Dan je počeo Dacinim ispijanjem šolje čaja, prve posle 32 godine :)))

Osim toga, ovih dana sam zaboravio da vam predstavim ostale članove ekipe, tako da evo svih na broju:

9. februar 2009.
Danas smo imali dan za odmor, ali smo iskoristili vreme da malo provežbamo hodanje u derezama na obližnjem glečeru. Takođe sam uspeo da od Ferenanda uzmem memorijsku karticu i evo i fotki sa Vallecitosa gde smo prvi put ugledali Akonkagvu. *Napomena: Jutros je Argentinac Hulio napustio ekipu jer se ne oseća dobro i vratio se u Penitentes, a Holandjanina Harija su evakuisali danas helikopterom zbog plućnog edema i sada je u bolnici u Mendozi. Prvo da počnem sa fotografijama sa Vallecitosa gde smo otišli na EAP i gde smo popeli 5400 mnv i prvi put ugledali Akonkagvu u daljini.

10. februar 2009.
Naš tim se premestio iz Baznog Kampa Plaza de Mulas u visinski logor Canada na 5000 mnv gde su prenoćili. Tim se bio uspešno aklimatizovao prethodnog dana i u kampu je vladalo dobro raspoloženje.

11. februar 2009.
Tim se premestio iz visinskog kampa 1 Kanada do visinskog kampa 2 Nido de Kondores na 5500 mnv. U visinskom kampu Irac Dzefri je odustao zbog jako teških simptoma visinske bolesti. Danijela i Slobodan su se osećali dobro i aklimatizacija im je bila izvrsna. Zbog lošeg aklimatizacionog stanja većine u grupi, odlučeno je da provedu još jedan dan u visinskom kampu 2 Nido de Kondores kako bi se članovi grupe koji se nisu aklimatizovali imali priliku za bolju aklimatizaciju.

13. februar 2009.
Tim je krenuo ka visinskom kampu 3 Kolera koji se nalazi na 6000 mnv. Nakon 3h hoda uspešno su stigli u kamp, postavili šatore i pripremali se za finalni uspon koji je trebalo da usledi u toku noći. Danijela i Slobodan su imali odličnu aklimatizaciju, a na proveri saturacije krvi kiseonikom Slobodan je imao 76%, a danijela 72%. Kanadjaninu Kevinu je ekspedicijski doktor zabranio uspon na vrh zbog saturacije krvi kisonikom od samo 51% na visini od 6000 mnv i život mu je bio ugrožen. Holandjanka Els se bila okliznula u toku tog dana i polomila prst na šaci tako da je planirano da njih dvoje siđu ujutro u BC Plaza de Mulas.

14. februar 2009.
Oko 4h ujutro naš tim je krenuo ka vrhu. U grupi su bili Slobodan i Danijela, par iz Meksika ipar iz Norveške. Nemac Shimdth je odustao zbog pojave simptoma visinske bolesti. Holandski par je odustao već nakon prvog sata hoda ka vrhu, tako da su ostali samo naš tim i Meksikanci i 2 asistenta iz Argentine Slobodana i Danijele. Svi zajedno su stigli do mesta koje se zove Indepedencija koje se nalazi na 6400 mnv. Tu su meksikanci nastavili dalje, a Slobodan i Danijela su sačekali asistenta Agustina Aramaya koji je vratio Norvežane u visinski logor Kolera.

Kada je Agustin pristigao nastavili su dalje, izašli su na traverzu Akonkagve, inače jedan od najtežih delova uspona. Traverza je jako strma i uzana staza sa provalijom koja gleda na 3000 mnv niz BC. Traverzu su prepešačili za jedan sat.

17. februar 2009.
Ekspedicija Lazarevi čajevi – Danijela Jovanović je okončana. Usled snažnog vetra i loših vremenskih uslova ekspedicija je morala da prekine uspon na svega 262 metara od vrha. Tim je kasno sinoć stigao u Mendozu, a nisu mogli da se jave iz BC Plaza de Mulas zbog jučerašnje mećave u kampu.




Oluja sprečila Danijelu da osvoji Akonkagvu
Danijela Jovanović, prva žena na svetu koja je uprkos invaliditetu osvojila najviši vrh Evrope, Elbrus, oborila je lični rekord u alpinizmu osvojivši 6.700 metara nadmorske visine. Od vrha Akonkagve Danijelu su delila samo 262 metra, ali je zbog snažnog vetra i loših vremenskih uslova ekspedicija “Lazarevi čajevi - Danijela Jovanović 2009” morala da prekine uspon.

- Četrdeset godina se nadmećem sa životom i pokušavam da osvojim životne vrhove. Put je uvek trnovit, a ja bez stopala nastojim da pobedim više sile. Takav je moj čitav život i upravo zbog toga znam da ću ponovo pobediti čim mi se ukaže prilika. Nastojim da se penjem i živim svim srcem - kaže Danijela, koja je po drugi put donela Srbiji svetski rekord u alpinizmu.

Danijela Jovanović je sa teškim invaliditetom, nedostatkom obe šake i stopala, u avgustu 2008. godine osvojila najviši vrh Evrope, Elbrus, visok 5.642 metra, i tako postala prva žena sa invaliditetom kojoj je to uspelo. Ovaj podvig nadmašila je posle samo šest meseci.
- Danijela je naučila pravilno da hoda u svojoj šesnaestoj godini, a već u četrdesetoj je izašla na 6.700 m. Samo prejak vetar ju je sprečio da osvoji sam vrh Akonkagve. Nadam se da će naša javnost, poput inostrane, shvatiti koliki je Danijelin uspeh - kaže Slobodan Stokić, koji je nakon konsultacija sa stručnim timom morao da opozove ekspediciju iz bezbednosnih razloga, iako je do samog vrha ostalo manje od 300 metara.
Udari vetra na Kanaleti (6.700 m), zaleđenom planinskom useku koji vodi do vrha Akonkagve, bili su brži od 60 kilometara na sat, a temperatura se spuštala i na 40 stepeni ispod nule. Prema rečima trenera Slobodana Stokića, čuvanje života i zdravlja alpinista učinili su prekid uspona nužnim.
- Četvoročlana ekspedicija iz Srbije koja je išla paralelno sa nama osvojila je vrh sa teškim promrzlinama šaka. Dvoje njenih članova u težem su stanju i možda će doći do amputacije prstiju - kaže Stokić.